На Источном економском форуму одржаном у Владивостоку, Антон Кобјаков, саветник руског председника Владимира Путина, изнео је тврдње којима оптужује Сједињене Државе да користе криптовалуте и златне резерве за девалвирање својих федералних дугова.
Према Кобјакову, влада САД разматра пренос дела свог укупног дуга од 37,43 трилиона долара у стабилкоине подржане доларом, чиме би се вредност дуга смањила кроз тржишне механизме који умањују поверење у куповну моћ долара.
Саветник је направио паралеле са историјским периодима, упоређујући ову стратегију са финансијским маневрима из 1930-их и 1970-их година, када су алтернативне валуте и резерве робе коришћене за прилагођавање националних фискалних положаја.
У својим изјавама, Кобјаков је помињао Закон о вођењу и успостављању националних иновација за САД стабилкоине, који је усвојен у јулу, наводећи да интеграција оквира за стабилкоине може олакшати систематско управљање дугом без изричитог одобрења Конгреса.
Даље је истакао иницијативе као што је Закон сенаторке Лумис о Биткоину, који залаже за државно стицање милион биткоин токена, наглашавајући како дигитална средства могу служити као алат за повлачење дуга или замену колатерала.
Критичари указују да овај механизам нема јасан теоријски основ, јер издавање стабилкоина и даље би захтевало покриће америчким државним хартијама или сењоражом, што доводи у питање стварну ефикасност девалвације.
Опозиција тврди да прелазак дуга у токенизоване инструменте може угрозити доминацију долара подстицањем међународне прихватљивости стабилкоина, што потенцијално може фрагментирати глобалну финансијску стабилност.
За заговорнике унутар америчких политичких кругова, интеграција блокчејн технологије у суверене тржишта дуга могла би повећати транспарентност и приступ инвеститора кроз програмабилне хартије од вредности.
Финансијски аналитичари упозоравају да сваки прелазак на структуре токенизованог дуга мора да обухвати регулаторне, технолошке и економске ризике, укључујући рањивости паметних уговора и претње сајбер безбедности.
Поред тога, појављују се геополитичке импликације, јер противничке земље могу тумачити токенизовани дуг као покушај заобилажења санкција или учешћа у тајним тржишним операцијама.
Посматрачи тржишта прате трендове раста стабилкоина, примећујући да токени подржани америчким доларом сада чине преко 160 милијарди долара у оптицају, подстакнути институционалним усвајањем и протоколима децентрализованих финансија.
Међутим, издавачи стабилкоина су под све већим регулаторним надзором, са агенцијама које предлажу капиталне захтеве, стандарде чувања и ревизије како би се обезбедила адекватност резерви.
Фирма за ончејн аналитику Chainalysis пријавила је да су трансфери стабилкоина чинили 28% прилива америчких државних хартија у последњем кварталу, што указује на неформални канал потражње за сувереним дугом.
Истовремено, златне резерве које држи влада САД износе 261 милион тројских унци, процењених на око 516 милијарди долара, представљајући традиционални облик очувања вредности поред нових дигиталних средстава.
Аналитичари расправљају да ли би ребаланс резерва у мешавину фиат дуга, злата и токенизованих инструмената могао оптимизовати прилагођену повраћајност ризику за суверене портфеље.
Као одговор на критике, званичници америчког Министарства финансија су нагласили посвећеност стабилности долара, поновно истичући да би свака рамка за стабилкоине била подређена постојећим монетарним политикама.
Особље Међународног монетарног фонда такође је изразило опрез и захтевало свеобухватну процену утицаја пре усвајања оквира дигиталних валута за управљање дугом.
Док се расправа развија, земље широм света пажљиво прате догађаје и разматрају своје приступе интеграцији дигиталних средстава у суверене финансије.
Дугорочни исход ће зависити од регулаторне јасноће, инфраструктуре тржишта и технолошке отпорности док глобалне економије навигају кроз еволуирајући монетарни пејзаж.
Коментари (0)